milan, Author at Europe House - Page 9 of 31

Europe House Buzz November

Ambassador David Geer Head of EU Delegation

Dear readers of Europe House Buzz,

I am happy to say hello as we launch the first edition of this electronic newsletter. ‘Buzz’ is just the latest tool to keep you up-dated about what’s going on at Europe House and what’s on offer there for you as young people.

We’re publishing this first edition at the same time that we’re also launching a public awareness campaign about the Green Deal campaign. You may already have seen some of the billboards across the country. Climate change is a fact. And its consequences will become ever more severe – in all parts of the planet. This campaign is a wake-up call. We need to act – immediately and globally. With all of us doing our share.

We all remember the devastating forest fires last summer and the deadly floods several years ago. Many of us breathe poor air for at least part of the year. Everyone knows illegal dump-sites that pollute the ground and water and are an eye-sore for the passer-by. And we all want this to change.

Change is possible; but it depends on all of us. We all have a part to play:  the authorities at all levels; business and industry; civil society organisations and ordinary citizens; each and every one of us, working together to transform the world in which we live.

So please join us in promoting the Green Deal and raising awareness of what needs doing to build a green and sustainable future.

In the meantime, stay tuned to Buzz.  Wishing you all a happy, healthy – and greener 2022.

Ambassador David Geer
Head of EU Delegation

Europe House Skopje 2nd birthday!

1. Thank you for being a part of our 2nd birthday!

Europe House is not just a space – Europe House is an idea for proactive, critical and inclusive youth. It is because of this spirit that we decided that Europe House should go to the favourite places of the young people. Inspired by the action pillars of Europe House as a place of the new generation-one which supports culture, actively and responsibly cares for the environment, educates and inspires—throughout the month we presented a programme featuring:

Debate on “Conference on the Future of Europe

The question now is: “What kind of Europe do we want to live in?” Changes need to start today! Only in this way will we live in a society in which we will know that the voice of the youth has participated in shaping the future and that the youth has been an integral part of those making the difference. Such a proactive approach is strongly supported by Europe House Skopje and for that purpose it took an active part at the beginning of a series of discussions encouraged by the “Conference on the Future of Europe“, from the perspective of young people from the Western Balkans.

At this event, we networked with European Ambassadors who visited the European Parliament in Strasbourg, and with local youth to exchange experiences and views.

 

 

Theatrical play “What is a bully?”

Long-term monitoring and work with young people always raise the issue of youth violence. Tolerance is one of the priorities for understanding and accepting differences. The play “What is a bully?” reflects the lives of young people and their way of communication, which we wanted to dramatize as an opportunity for them to see themselves from a different perspective, and to see the problem of bullying from their own unique viewpoints The cast of the Theatre for Children and Youth encouraged a great discussion that helped young people seek solutions to the problems they had identified themselves. The play symbolically took place on November 4th, the International Day against Violence and Bullying at School Including Cyberbullying.

 

Music programme

One of our biggest passions is fun! As always we give our best to achieve a satisfactory level of quality, which is also true when it comes to parties.

Of course, when we look at the bigger picture, good friendships and networking always provide the initiative to support young artists and local small businesses.

This birthday we visited four local bars and supported four different performers, we “clicked” with a new photographer and found our new heroes – high school bands who reminded us that we always have to do what we do with a lot of passion and maximum commitment!

The music programme was much more than a nice gathering: it was an initiation through ourselves, places in the city, and local individuals whom we may not notice everyday.

 

Informal hanging out with #green CSOs

Proactivity towards the challenges that our everyday life brings us in the field of the environment has always been one of our focuses. Europe House always tries to be #EcoFriendly in the way it produces its content and in the scope of its actions, and we feel the need to treat the environment responsibly. We wanted to make an event where we would thank all our collaborators from the environmental sector, as well as those whom we may not know, but who are eco-heroes.. Bostanie is the place we symbolically chose for this informal gathering. Accompanied by the ethno-band Perija and specialties from Bistro Granche, EU Ambassador David Geer and Deputy Ambassador Jullian Vassllo had the opportunity to meet the activists and to contribute collaboratively, with concrete actions, to the first community garden – Bostanie.

 

But we will not stop here! It’s too early to tell you the following #GREENIDEAS: let us surprise you!

 

Debate with Young European Ambassadors, university and student representatives as part of our youth contributing to the CoFoE

How can we provide quality education, active learning and more opportunities for everyone? How can we ensure that young people have more opportunities and participate fully in all areas of society?  – These are questions that every young person asks himself or herself. That is why we try to emphasize such challenges and aim at joint participation towards creating equal opportunities for everyone. Future decision-makers and change-makers discussed these ideas with Ambassador Geer, highlighting expectations and challenges. The Student Parliament, representatives of high school students and the Young European Ambassadors also took an active part in the discussion.

It is our obligation to act thoroughly, seriously and in a timely manner, and we strive to spread such a principle among young people across the country!

We celebrated our second birthday with small but significant events to initiate future big accomplishments!

We celebrated our second birthday with small but significant events to initiate future big wins!

 

Let’s glance at the laboratory of the great masters

If you have ever wanted to peek into the laboratory of the great masters, Europe House always allows you to experience the pulse of those inspiring corners. The place of the new generation is a space of cohesion where youthful enthusiasm and the experience of the great masters meet. It is with great honour that we welcome BRIAN RASIC – one of the greatest artists in the field of photography—whose portfolio proudly includes photographs of Muddy Waters, Robbie Williams, Sinatra, Paul McCartney and many other world names! “Music in Pictures: Four Decades of life in music. And a bit of this and that” was the title of his presentation, and the tips and inspirations he offered will remain to be applied as a legacy for young photographers.

 

Beyond their battle
Europe House raises awareness of rare health challenges

As part of the EU Delegation initiative, Europe House has joined forces with young medical professionals – the Young Doctors Club, Resident and Young Doctors and Medical Students Associations. We have initiated a series of activities on the World Health Day, in order to stimulate discussion, and to raise awareness of health challenges where it is most needed.

We marked November 21, the European Cystic Fibrosis Awareness Day. The aim was to point out the conditions and challenges that young people and parents face and how they deal with this rare disease on a daily basis.

With the participation and unreserved support of the EU Ambassador David Geer, as well as the First Lady, Mrs. Elizabeta Gjorgievska, a meaningful and constructive discussion on this topic developed, providing a common space for participants to consider the next steps for improvement in their specific environment.

The series continues to devote time and space to healthcare providers wherever and whenever needed.

See you next month, and until then we`ll be buzzing around!

 

Have you ever tried to get into someone else’s skin?

Our region is a treasure trove of diversity and it is in differences that we see our strengths. Here, where east and west meet, in the mix of different cultures and traditions influenced by what modern times bring, there is enough room for everyone. Is it difficult for the new generations to accept and respect differences?

The purpose of the new generation’s place is to encourage young people to broaden their horizons, to enable them to connect with young people from the region and Europe, and to accept, respect and support differences to find a way to feel best in your own skin.

 

Europe House Kriva Palanka and Europe House Strumica marked the International Day for Tolerance with debates and practical empathy exercises, encouraging critical and independent thinking, and accepting differences. For that purpose, local young people, young people from the broader region, and from Montenegro, were invited to the premises of Europe House Kriva Palanka to overcome the barriers. In the meantime, at Europe House Strumica, local youth from the Centre for Intercultural Dialogue (CID) Kumanovo held a workshop under the slogan “United in Diversity,” bringing human rights concepts closer to practical and everyday examples.

An open dialogue about the challenges we face is an attempt to live in someone else’s skin at least for a moment, and to have such a worldview is to be always one step ahead in the fight for equality!

See you next month, and until then we`ll be buzzing around!

“You look beautiful today!” exhibition at East Gate Mall

On the occasion of International Human Rights Day, the Delegation of the European Union, Skopje and Europe House Skopje set up a photo exhibition for human rights in East Gate Mall.

Under the title “You look beautiful today!”, the exhibition focuses on the eyes of 1️⃣2️⃣ people in our daily lives who act as drivers of change  – whether because of the way they were born or the way they chose to live their life.
They are students, cafe owners, anthropologists, PhD candidates, pianists, staff, family members and above all – they are all people and equal. Outstanding personalities, everyday heroes and inspirational activists for change – people who fight daily for their rights and the rights of others. By putting their eyes in the spotlight, the exhibition not only highlights their beauty but also intends to show the world from their perspective.

The exhibition “You look beautiful today!” Promotes the fundamental value of respect for human rights and calls for the acceptance of differences as the key to achieving equal treatment.

Photo credits Tatjana Rantasha, Design by Zoran Cardula.

 

The play “Edward Scissorhands ” was performed on the youth stage of the Theater for Children and Youth – Skopje. part of Europe House Skopje 2nd birthday. The audience had the opportunity to see a play that speaks loudly about tolerance and diversity, accepting differences and overcoming prejudices. Therefore, we wanted to encourage young high school students to think about how mature our society is and how can we coexist with someone who looks different, speaks differently, dresses differently from us❓

European Film Week 11-17.12.2021

Од 11.12.2021 до 17.12.2021 во Младинскиот културен центар (МКЦ) ќе се одржи првото издание на Европската филмска недела, со поддршка на Europe House Скопје во земјава.
Ќе бидат прикажувани европски наградувани филмови. Не пропуштајте!
Бесплатните билети ќе може да ги подигнете на билетарата на МКЦ. 👉https://cutt.ly/dYygFnQ
📽11/12 Saturday
AND THEN WE DANCED by Levan Akin (2019) 113′ Sweden, Georgia
📽12/12 Sunday
⏰16.00 h OLEG by Juris Kursietis (2019) 108′ Latvia, Belgium, Lithuania, France
⏰20.00 h “CinEdays screening – VIA CARPATIA (2018) 75′ Poland, North Macedonia, Czech Republic
📽13/12 Monday
16.00 h HER JOB by Nikos Labôt (2018) 89′ Greece
20.00 h Beach Film Festival screening – SEXFISH (2019) 88′ France
📽14/12 Tuesday
⏰16.00 h “Environment short films (60′)
🎞DON’T WORRY by Jakob Grahl (2019) 2′
🎞GEO-ENGINEERING by Yannick Stark (2020)2′
🎞KOKOTA: THE ISLET OF HOPE by Craig Norris (2016) 29′
🎞OLMO by Silvio Soldini (2019) 8′
🎞THERMOSTAT 6 by Maya Av-Ron, Mylène Cominotti, Marion Coudert, Sixtine Dano (2018) 5′
🎞TUÃ INGUGU by Daniela Thomas (2019) 8″
⏰20.00 h EXO Film Festival screening – ON THIN ICE (2020) 52′ Germany
📽15/12 Wednesday
⏰16.00 h LET THERE BE LIGHT (NECH JE SVETLO) by Marko Skop (2019) 93′ Slovak Republic / Czech Republic
⏰20.00 h KineNova Film Festival screening – AS FAR AS I CAN WALK (2021) 92′ Serbia, France, Luxembourg, Bulgaria, Lithuania
📽16/12 Thursday
⏰16.00 h “27 ‘ LGBTQIA+ short films (60’) + Short films made by teenage participants of festivals workshops/school etc.
⏰20.00 h MakeDox screening – I AM GRETA (2020) 98′ Sweden
📽17/12 Friday
⏰20.00 h ACASA MY HOME by Radu Ciorniciuc (2020) 86′ Romania, Germany, Finland

Ана Јовановска: Треба да смислиме поинаков формат за онлајн-изложби

Разговараше: Наташа Атанасова

Ана Јовановска е млад уметник/жена-уметник/уметница/уметничка од Куманово. Нејзиното портфолио на самостојни и групни проекти е за восхит и почит, уште повеќе, имајќи го предвид нивото на квалитет на тоа што го работи. Ана прави премногу и не зборува многу, па затоа секој муабет со неа има тежина и е задоволство кога ќе се случи. Па макар бил и виртуелен, како овој.

Дали и како ти се менува сфаќањето на уметноста и нејзината смисла со текот на годините?

Па, полека преминав од истражување на проблемите кои се појавуваат внатре во сликата и што ја сочинува и ја прави една слика, кон нејзино просторно разгледување и разградување и кон истражување на проблемите надвор од неа – творење земајќи ги предвид општествените околности во кои се создава едно уметничко дело и неговиот однос со тие околности.

А како ти влијае пандемијава, во текот на која се соочуваме со големи промени во прикажувањето и восприемањето на уметноста?

Пред почетокот на пандемијата, бев на дневна релација Куманово-Скопје-Куманово. Со почетокот на социјалното дистанцирање, почнав да работам од дома. Новата распределба на времето ми остави простор и сили да се посветам повеќе на моето уметничко истражување и создавање.

Вистина е дека повеќе изложби и прикажувања од последниве две години не сум имала досега. Ама… тоа се должи на принудното нагло префрлање на сиот физички изложбен простор во виртуелниот свет. Имајќи го ова на ум, би рекла дека квантитетот не значи успех, а со тоа, ниту решение за восприемањето на уметноста. Овој начин на прикажување, од една страна, понуди поголема видливост и достапност на тековните уметнички реализации, но од друга страна стана еден погоден самоодржлив систем на профитерство на грбот на културата во криза. И во други прилики го имам напоменато ова: треба да се смисли и испроба поинаков формат за онлајн-изложбите. Бесцелно е да се обидуваме со истите стратегии. Со текот на времето, како испробуваме и учиме, се надевам, ќе смислиме нов начин за ова да го направиме успешно.

Глас, буква, збор, јазик, говор, слика, апстракција – поврзаноста на овие поими те интересира уште откога знам за тебе. Релацијата индивидуа – колектив – идентитет одново и одново преку нив ја имаш истражувано на изложбите „Од текст до апстракција“, „Words“, „Буквата за себе и човекот“, „Littera Аbstracta“, „Бесконечен свиток“… Можеш ли да ја опишеш оваа врска во нашиот контекст?

Јазикот со постоечка граматичка структура, синтакса и систем на симболи е чисто човекова придобивка. Тој ги опфаќа сите сфери на човековото постоење и неговото разбирање на светот. Јазикот може да ги обликува и може да ги преобликува и нашите сеќавања, па дури и колективната меморија. Личната или колективната меморија реинтерпретирана од позиција на моќ може да има длабоки импликации кои создаваат лажни спомени или пристрасност.

На пример, со оглед на тоа што македонскиот јазик е поделен по род, ни открива низа пропусти кои се пројавуваат во општествените структури. И, не само во нашите. Алгоритмот на Google Translate во отсуство на заменски придавки речениците ги преведува во присвојност на машки род. За некои именки како „актер“, постојат изведенки како „актерка“, но за „шеф“ не постојат. Дали сум јас „уметник“, „жена-уметник“, „уметничка“ или „уметница“? Сите овие именки се користат наизменично за опишување на оваа професија.

Понатаму, тука се дијалектот како основа за дискриминација, јазикот како средство за говор на омраза, кирилицата како писмо во изумирање истискано на маргините… многу теми поврзани со јазикот што постојано ме интересираат.

Со твојата изложба „Plastic“ и со книгата „Me, We“ експлицитно се занимаваш со женските прашања. Што значи денес да се биде феминист(ка)?

Имам чувство дека одредени „замисли“ и поп-културата неуморно работат на обезначување на тој збор и негово одделување од намерата. Па така, денес, чинам, е passé да се биде феминистка или феминист. Навидум, можеби и изгледа дека таквата определба е непотребна, судејќи според досегашниов напредок, но во тоа не спаѓа и реалноста на сегашново балканско постоење.

Сакаш да експериментираш и да испробуваш нови техники, „кои ќе извадат од делото нешто поразлично на површина и во преден план“. Последно впечатливо нешто ми беше твојата инсталација „Оази“ со објекти направени од природни материјали, пластични кукли и  епоксидна смола, кои зборуваат за односот човек-природа. Каков е твојот однос кон природата?

„Оази“ е дело кое беше создадено во репетитивни фази од средината на март 2020 година до почетокот на 2021 година. Во тој период, како своевиден механизам на справување со новонастанатата ситуација, се случи едновремено светско свртување кон природата и интоспекцијата, па го забележавме подемот на cottage core, реактуелизирање на традиционалните отуѓени уметнички изрази (плетење, везење, керамика, отсликување…) и повикот за премин во одржлив начин на живеење.

Фазите на „Оази“ се состоеја од одгледување, негување и собирање на растенија во сите сезони, избор, сушење и пресување на растенијата на подолго време, преработка на стари пластични кукли, организирање и позиционирање на елементите во калапи, леење со епоксидна смола, проследено со период на зацврстување и конечно, неколкукратно рачно полирање на финалните објекти. Значи, еден долгорочен проект кој бараше трпеливост и планирање. Ми беше важно да користам неискористени, отфрлени, но достапни материјали кои ќе добијат нов живот, нова цел, преку нивното рециклирање.

Долгорочноста на процесот ми овозможи да се доближам до природата и да го внесам природното во вештачкото. Односно, да создадам еден спој на органско и артифициелно, природа и култура и да ги третирам природните материјали не како ресурси чија конечност е премин/претворање во културното, туку како дел од него.

Минатата година излезе од печат твојата книга „Pismo.docx“, во коавторство во Бранислав Лукиќ Лука. За мене беше едно WOW – поради концептот и естетиката на книгата како предмет, поради сопоставеноста на вашите уметнички стилови но и на возраста и ставовите кон животот и уметноста и ми се чини најмногу поради искреноста и отвореноста карактеристична за личните преписки кои сте се охрабриле да ги извадите на виделина. Имаш ли реакции од други за тоа како ја доживеале книгата, затоа што не е баш WOW видливоста на реакции по медиумите?

„Писмо.docx“ е резултат на еден долгорочен, акумулирачки проект од година и пол (2017-2018) неформална пишана кореспонденција со размена на илустрации помеѓу мене и Лука. Тој е уметник и писател од БИХ, кого го запознав на една уметничка резиденција и имавме желба да го одржиме контактот, а притоа да создадеме нешто заедничко, нешто за нас ново и поинакво. Промоцијата на книгата беше во вид изложба и се одржа во Уметничката галерија при НУ Музеј – Куманово во 2020-та. Тоа време, повеќе медиуми објавија за книгата, имав интервјуа, а луѓето кои ми се блиски си купија примерок и го пофалија концептот, особено спојот на два јазика…

Сепак, за вистинскиот прием на книгата не можам да проценам, бидејќи кај нас писателскиот свет е одделен од уметничкиот, си има свои кругови и постои во посебен дискурс. Пред оваа книга, имав работено само на уметнички книги. Тешко е да дојдеш до видливост, а со тоа и вистинска критика во свет во кој владеат други правила. Се надевам дека ќе успееме да ја реиздадеме книгата и во БИХ во периодот што следува и дека ќе наидеме на поентузијастичен прием.

Имаш ли чувство дека уметничките кругови кај нас се мали и тесни и дека ти треба широчина? Размислуваш ли да смениш средина, да отидеш барем привремено да твориш во некоја друга земја?

Нашата културна сцена е мала, но попогубно и за уметниците и за општеството е тоа што е централизирана. Среќна сум што, покрај прекаријатноста на професијава (читај: вокација), заедно со моите проекти и нивните реализации во изложби и работилници, прошетав и мојата пракса ја развивав во повеќе средини: Франција, Германија, Кипар, Турција, Шкотска, САД, земјите од Балканот… Моментално, претпазливо продолжувам да аплицирам, бидејќи тековната кризна ситуација носи со себе и дополнителни логистички проблеми и непредвидливости.

Годинава, наградата „Денес“ за млад визуелен уметник, која ќе ти овозможеше двомесечен престој во Њујорк, за малку ти се лизна од раце. Каков е општо твојот став кон наградите?

За наградата „Денес“ годинава во финалниот избор бевме една многу квалитетна екипа од четири уметнички. Сите се знаевме од претходно преку дружба или преку проекти. Уште еднаш сакам да упатам честитки до добитничката на наградата и, воедно, ги охрабрувам сите уметници и културни работници да аплицираат на повици за награди во земјава и во странство. Не секогаш ќе се добие, но искуството е незаменливо, бидејќи во тој процес на креирање се создаваат конекции и пријателства, се учи по нешто ново, се инспирира и се развива идејата за делото под различни влијанија и поинакви услови.

Не сум сигурна колку можам да го одбранам постоечкиот концепт на победник со награда во областа на уметноста и културата доколку темата не е зададена, а условите се произволно дефинирани, што некогаш знае да се случи. Но, сепак, тоа е воспоставена практика која функционира, го потврдува и официјализира дотогашниот труд и постои за добро. Тоа е можност која не треба да се испушти.

Последен предизвик ти беше процесот на правење сопствена хартија, нешто што во работилница го споделуваше со уште помлади од тебе, со средношколци. Ти се допадна ли таа улога на учител, условно кажано? Сметаш ли дека знаењето, вештините, искуството доволно патуваат меѓу генерациите во нашава средина?

Така е, во последниве неколку години, поинтензивно ја вклучувам и едукацијата како дел од мојата уметничка пракса. Не само што ми се допаѓа и уживам во таа улога на ментор (без разлика дали тоа ќе биде нешто практично или пак нешто теоретско), туку и сметам дека тоа е еден вид наша должност – уметничка, па и општочовечка.

Инаку, последнава работилница за која зборуваме и која ја водев, беше дел од еден огромен проект под името „Допирот“, дел од „Ние сме тука: идни екологии“ куриран од Ана Франговска од НГМ во партнерство со Британскиот совет и „Лукс“. На нејзина покана, решив со учесниците да споделам самонаучена екотехника на рециклирање и правење хартија, со којашто, најверојатно, тие не би имале прилика да дојдат во контакт и да ја научат без процесот на trial and error. На мое задоволство, младите учесници покажаа заинтересираност и посветеност. Иако верувам дека нема да го стават правењето хартија на својот дневен ред, идејата зад ваквите работилници и предавања е проширување на перспективите и запознавање со нови изводливи опции за одржливо постоење. За жал, врската, не само помеѓу генерациите, како што велиш, туку и преносот на знаења преку различни дисциплини е сè уште некаде во иднината. Се надевам, поблиска. Работиме на тоа.

Секој ден, од „8 до 4“ си во светот на маркетингот. Па, многу ме интересира: дали сметаш дека маркетингот повеќе ќари од уметноста и уметниците или обратно?

Ќарењето е обострано, иако не во иста мера. Нема добар дизајн, а да не ги следи правилата на класичната уметничка визуелизација. Нив, во најголем број случаи, уметноста ги нуди инстинктивно, а дизајнот ги восприема и применува практично. Нема добра кампања, а да е површна во идејата и материјализацијата, односно доколку она мисловното кое е предмет во современата уметност и излегува од рамките на проблемот на визуелното не се примени заедно со применетоста на дизајнот.

Од друга страна, ефективноста во извршувањето и палетата на дигитални алатки кои се развиени примарно за итноста на маркетингот, многу добро ни се наоѓаат во реализирањето на уметнички дела, кои нема само да бидат дигитални или дигитализирани, туку ќе се поврзат со ововременоста и ќе станат достапни за поголем број луѓе.

Фото: Сони Романов

Tamara Ristoska invites Ilina Angelovska

Илина Ангеловска е дипломиран ликовен уметник на Факултетот за ликовни уметности во Скопје.
Повеќе од 15 години активно се занимава со сценографија и костимографија, во сферата на театарот и филмот, а од Јануари 2013 година е вработена во Македонскиот Народен Театар, како сценограф.
Илина има реализирано преку 50 театарски сценографии, меѓу кои и 20тина костимографии. Дел од претставите во кои се потпишува како дизајнер се: Паљачи – Опера, Мој термин, Црнила ремикс, Авантурите на Аладин и многу други.
Како сценограф или костимограф има учествувано во повеќе играни и кратки филмови како и тв серии: „Панкот не е мртов“, „Скопје ремикс“, „Сенки“, „Преку хоризонтот“, „Инсајдер“, „Зоки Поки“, „Проблемот на Тина“, „Змија“, „Неонски срца“, „Коливо“, „Синот, Алеф и шумарот“ (To guard a mountain, 2012 by Izer Aliu) кој доби неколку светски награди и е номиниран за студентски Оскар во 2013 година.

Дебата со студентите и активистите на Економски факултет по повод вториот

Вчера, на Економски факултет – УКИМ одржавме уште една дебата со младите луѓе во контекст на Конференцијата за иднината на Европа #CoFoE.
Амбасадорот 🇪🇺 Дејвид Гир и претставниците на Универзитетско студентско собрание – УКИМ, Студентски правобранители – УКИМ и Сојуз на Средношколци на РСМ дискутираа за квалитетно образование и младинскиот активизам. Беа разменети одлични идеи за подобра иднина.
На наше огромно задоволство, новоизбраните #YEA Млади Европски Амбасадори Мила Младенова, Ирена Шуменковска, Дамјан Златановски, Иван Дургутов и Панче Патоски беа дел од оваа дебата заедно со нивните поискусни колеги Војдан Узунов и Александар Каратошо.
Subscribe To our newsletter!